МИЛУТИНУ У СПОМЕН
IN MEMORIAM
МИЛУТИН (САВА) ТЕПШИЋ
(Сомбор, 11. април 1967 – Кљајићево, јул
2023)
ЛЕП ЋУТИШ (У) ТМИНИ! (Г. Ј. Шарић)
Загонетно помало мистично живео је
енигматски вундеркинд и вечити момак а умро изненада у 57. години МИЛУТИН
ТЕПШИЋ. Нађен је мртав 24. јула пошто се није знало за њега од 16. јула.
Видели смо га и дружили се са њим 25.
фебруара у Пећинцима приликом одржавања 2. Седнице Председништва ЕСС. Посебно
је био расположен приликом посете Српском музеју хлеба у Пећинцима, где је
сликару Јере-мији правио анаграме и квадрате. Дошао је да се на Загонетну
суботу дру-жи са колегама и на тај начин ода признање за досадашњи рад ЕСС-у и
да истакне да жели да буде члан ЕК Нове загонетке, како би помогао да и са овим
клубом буде првак Србије. На заједничкој слици енигмата у Музеју хлеба стајао
је испред лика краља Милутина!
Телефоном је на истеку рока диктирао садржај
својих радова за 4. Отворе-но првенство Србије у састављању загонетака : у
првом колу његова скан-динавка дели 19-25. место од 48 радова 28 аутора а
анаграм: ЦЕНИМ ПИЋЕ УЗ БЕЛИ КРУХ, ЈАЈА, ПИЛЕ, МЕСА – СРЕМСКИ РАЈ! (РЕШЕЊЕ:
СРПСКИ МУЗЕЈ ХЛЕБА СЛИКАРА ЈЕРЕМИЈЕ У ПЕЋИНЦИМА) заузима 13. место у конкурен- цији
68 анаграма од 37 аутора. После другог кола налазио се на 7 – 10. месту у
конкуренцији 42 аутора! Нажалост, није стигао да пошаље ребусе!
Из ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Београд,
2007, ЕСС и Алма) аутора Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА сазнајемо
детаље из његове основне биографије: ремонтер на железници, дугогодишњи куглаш,
воли мистику, квалитетан енигмата, тежи савршенству, веома талентован и
пер-спективан аутор! Дуго година је био веран „Железницама Србије“, све док
није пре неколико година напустио посао ремонтера и железницу. Од тада је радио
све и свашта.
Забележено је да се преко 20 година бавио
куглањем, наступајући за шест клубова, такмичећи се чак и у Првој савезној
лиги. Волео је и квизове тако да је у „Музичкој слагалици“ (данас „Слагалици“)
учествовао два пута на почетку 1994. и 1995. године и на Трећем каналу РТС-а у
емисији „Ко ће кога“. Хоби му је било сакупљање часописа са езотеричном и
мистичном садржином.
У књизи „ИСТАКНУТИ СРПСКИ ЕНИГМАТИ“
(Београд, 1999) арх Ивице МЛА-ЂЕНОВИЋА Милутин ТЕПШИЋ је заступљен на две
странице са избором од 26 радова (2 магична квадрата 9 х 9, 5 осмица, 9
седмица, 7 скандинавки..) а о младом енигмати (слика из војничких дана) Архим
каже: „У енигматику је ушао у 14. години. Јавио се чувеном „Квизу“ који му у
„Поштанском сан-дучету“ уступа готово пола странице објављујући његов ЧЧЧЧЧЧ
магични квадрат 11 х 11. Шест Ч у низу је, у ствари, поднаслов-коментар
Милутино-ве халуцинације и гласи: Читаво чаробњаштво чудесних чаробних
четвори-на – чудотворина. Милутина бих сврстао међу 3 – 4 најталентованија и
најперспективнија енигмата на српским просторима.“… „Појава Милутина на јавним
енигматским такмичењима широм бивше Југославије и касније на суженим
просторима, изазива посебну пажњу. Фаворитом га сматрају и када решава и када
саставља.“
Први рад је објавио у „Вјесниковом квизу“
број 275 од 1. септембра 1982. године (горе поменути магични квадрат 11 х 11).
Иначе, није много радова објавио, јер је тежио да оствари нешто необично и
несвакидашње али енигматски веома вредно. Објавио је преко 1.000 разних састава
(магични квадрати, пирамиде, скандинавке, анаграми, осмосмерке и др.)
сарађујући у часописима: „Вјесников квиз“, „Еурека“, „Новости енигма“, „Чвор
разбибрига“, „Политика Хупер“, „Квиз Браничево“, „Орбис“, „Разонода“, „Пан
забавник“, „Кутак“, „Загонетка“, „Замко“, издања ЕК „Пирамида“ и др. Посебно су
га интересовали магични квадрати тако да је саставио десетак квадрата 9 х 9,
тридесетак „осмица“ и преко 500 „седми-ца“. Заступљен је у књизи Владете
ТРИВУНЦА „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, Алма, 2007) са 156 магичних квадрата
7 х 7 док у књизи Бориса АНТОНИЋА
„ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (1930-1991) („Чвор“, Бјеловар, 2019) има 2 одабрана рада.
У књизи Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА „ЕНИГМАТСКИ МА-ГИЧНИ КВАДРАТИ“ (словне „осмице“ и
слоговне „петице“) (Београд, ЕСС, 1999) налазимо 4 Тепшићева магична квадрата 8
х 8 а у књизи Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА
КВАДРАТА 8 х 8“ (1934 – 2019) („Чвор“, Бјеловар, 2020) налазимо 3 Тепшићеве
„осмице“. У књигама Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 9 х 9 И ВЕЋИХ“ (1941 – 2020) („Чвор“, Бјеловар, 2020) и
„ЗБИРКА СЛОГОВНИХ КВАДРАТА 5 х 5 И ВЕЋИХ“ (1946 – 2022) („Чвор“, Бјеловар,
2022) објављена су три квадрата 9 х 9 и један квадрат 11 х 11 као и један
слоговни квадрат 5 х 5. Код Владете ТРИВУНЦА је био омиљен аутор тако је са 8
пирамида Милутин ТЕПШИЋ приказан у књизи „КЛИНОВИ, ПИРАМИДЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ“
(Београд, Алма, 2006).
У монографији Ратка Б. СТОЈКОВИЋА „ТРИДЕСЕТ ПЕТ
ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ БЕОГРАД (1986 – 2021)“ (УЕ „Вук Караџић“
и ЕСС, Београд, 2023) Милутина ТЕПШИЋА је аутор представио овако: „Ре-монтер на
железници, може се сматрати једним од оснивача Удружења. У време одржавања
Оснивачке скупштине Удружења, био на одслужењу војног рока. Веома квалитетан
енигмата-специјалиста за укрштенице. Учествовао као решавач и састављач на свим
такмичењима Удружења и Енигматског савеза Србије и освајао висока места“.
Дуго година је био члан Енигматског друштва
„Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора и Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда а
последњих година био је члан Енигматског клуба „Пирамида“ из Новог Сада.
Такми-чећи се за поменуте енигматске асоцијације освајао је титуле екипног и
појединачног првака Србије у решавању и састављању загонетака. Првак Србије у
решавању загонетака био је још 1991. године а био је троструки првак Србије у
састављању загонетака на Сусретима енигмата Србије (2007 2009 и 2010 године).
Учествовао је на преко 15 Сусрета енигмата Србије и један је од најуспешнијих
такмичара што је забележено у АЛМАНАХУ СУ-СРЕТА ЕНИГМАТА СРБИЈЕ 1-17
(1998-2017) (ЕСС, ЕК Бор, приређивач Крста ИВАНОВ, Бор, 2017). На Енигматским
колонијама у Сомбору био је стални учесник и један од вишеструких победника а
присуствовао је и већем броју Сусрета загонетача Југославије.
Представљен је у више публикација: у „СВЕТУ
АНАГРАМА“ Зорана РАДИ-САВЉЕВИЋА (Београд, Дивит, 2004) анаграмом БАШ СТЕ ВЕЧНО РАТОВАЛИ (БРАЧНО
САВЕТОВАЛИШТЕ), једном скандинавком са две белине 7 х 6 и са три пирамиде; у
„ЕРОТЕЦИ“ Славка БОВАНА („Чвор“, Бјеловар, 2021) је на више слика и у више
прича; у „МАМУТСКОЈ СКАНДИВЦИ“ Славка БОВАНА и сарадника (Кикинда, 2012) има
два састава; у „ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован
ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) посвећена му је 374. страна са сликом уз
објављена 4 рада (квадрати 8 х 8 и 9 х 9 и два анаграма); у „БИБЛИОГРАФИЈИ
СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, ЕСС, Алма, 2012) спомиње се у
три одреднице; у књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Мирослав
ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ; Београд, 2014) објављена му је
укрштеница 7 х 7;
Награђиван од клубова у којима је био члан
(ЕУ „Чвор“ из Бјеловара доделио му је звање загонетача „А“ разреда на почетку
енигматског рада; диплома за 20 година чланства у УЕ „Вук Караџић“…) а од
Енигматског савеза Србије је добио Сребрну повељу.
Последњи енигматски скуп коме је
присуствовао била је 22. Енигматска колонија у Сомбору почетком јуна.
Сахрањен је на гробљу у Кљајићеву 26. јула
где му је и група енигмата одала пошту. Oстаје
успомена на изузетног, ведрог и увек спремног на шалу и енигматска надмудривања
МИЛУТИНА ТЕПШИЋА. Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
