Skandinavka skinuta sa http://www.temerin.org/~novine/Nase%20Novine%20br%20230/Strana%2010.pdf
U srpskoj enigmatici pojavio se pojam "Nakupac enigmatskih radova", to je ono kada čovek koji nikada nije sastavio ni jedan enigmatski rad, kupi od enigmata enigmatske radove, pa ih posle proda redakcijama raznih novina, naravno kupi za manje pare, a proda za veće.
Prvi koji je ovo primenio je pokojni Branislav Stanković (izdavač enigmatskog časopisa "Bravo Skandi"), koji je kupovao skandinavke od pokojnog Žarka Pešića, i posle ih prodavao Novostima za časopis "TV Novosti". Dobra okolnost je što je B.Stanković sve radove plaćao unapred, tako da se ne može reći za enigmate da su oštećeni.
Sledeći koji su primenili ovo su bračni par Mandić koji su kupovali skandinavke (ovo na blogu je jedna od njih) pa ih preprodavali redakciji bišeg novosaskog dnevnog lista "Građanski list". Koliko je meni poznato kupovali su radove od Milinka Pučijaševića, Željka Dimovića, Saše Čolakovića, možda još od nekog, ali to nije toliko bitno. I tako to traje godinu-dve, enigmati njima ukrštenice, oni njima novac, e onda dolazimo do poente priče. Nakupci dolaze do ideje da više nema potrebe da kupuju ukrštenice, jer sada imaju dosta ukrštenica koje su prodali, pa počinju opet iste da prodaju po drugi-treći put, naravno sada njima ostaje ceo novac, nema isplate enigmatima. Ja sam nalazio na neke ukrštenice koje su preprodate i objavljene i po četiri-pet puta. Sada te iste ukrštenice objavljuju u svojim novina (Naše Novine), bez imena autora, i naravno bez honorara.
Sledeći je "Big bos" svih nakupaca, Jovan Pokrajac, vlasnik bivših enigmatski časopisa IKS, i ostalih iz te porodice (Mini, Maksi, SOS, Skandiks itd.). Nakon što je ostao dužan za honorare većem broju enigmata, prvo dolazi na ideju da preprodaje ukrštenice koje je objavljivao u svojim časopisima, i sklapa prvi posao sa dnevnim listom "Danas". U njemu počinju da se objavljuju stare ukrštenice iz Iksa, i Jovan Pokrajac počinje da ubire plodove svog "mukotrpnog" rada, naravno sav honorar ide njemu.
Nakon smrti Branka Polića preuzima na sebe da "radi" enigmatiku za dnevne listove Kurir, Blic (i ostale nedeljne časopise), Alo, 24 časa. Međutim, sada nema ukršenica koje bi mogao da preproda iz svojih bivših časopisa zbog različitih formata, tako da je morao da angažuje "malog crnca" koji će za sitne pare da radi za njega. Izbor pada na Željka Kužeta i njegov program (nikog drugog verovatno nije mogao ni da angažuje za male pare). I tako to traje već 4 godine, mada me ne bi iznenadilo da već ponavlja objavljene ukrštenice, zbog smanjenja troškova "poslovanja", jer materijala za ponavljanje ima koliko hoćeš, da više ne mora da kupi ni jednu ukrštenicu (osim nekih specijalnih).
Eto dokle je došla srpska enigmatika, do mešetara, nakupaca, prekupaca, preprodavaca itd....
4 коментара:
Ne sjecam se da smo imali nakupce/prekupce, no praksa ponovnog objavljivanja, kradja, nipodastavanja,mizernih honorara i sl nije nova. Nikad nije bilo lako ni jednostavno postici pristojan tretman, solidne honorare i sl. Ulaskom kompjutera u igru poboljshana je efikasnost, no otvorena su vrata neenigmatima. Uvijek ce biti (sada valjda i vecina) izdavacha koje ce zanimati jedino sto nizi (najbolje nikakvi) troshkovi, uvijek ce biti autora koji ce pristajati raditi za crkavicu, nefer konkurencije i sl ... Rjeshenje je jedino u insistiranju na kvalitetu i autorstvu. Neki primjeri predstavljeni ovdje su razlog za optimizam.
Hajro
Situacija kod izdavača nije ružičasta, i sada kada se nekom enigmati duguje recimo 6-9 meseci za honorare (a u Srbiji postoje dva enigmatska časopisa koja za honorare duguju, verovali ili ne, čak dve godine), onda enigmata ima tri solucija šta da radi:
1. Da nastavi da radi i dalje, i da se nada da će biti honorara,
2. Da prekine saradnju (u tom slučaju sigurno ostaje bez honorara),
3. Da počne da šalje već objavljene radove, i da proba da izvuče što više honorara.
I verovatno većina enigmata će se odlučiti za treću varijantu.
Ne kažem da je ovo ispravno, ali u svakom slučaju je najpovoljnije za enigmate, tako da se u ovom slučaju može opravdati ponovo objavljivanje već objavljenih radova.
Sačuvao sam koverat u kome su kopije pedesetak ukrštenica koje sam im poslao za novosadski Gradjanski list (ova je poslata maja 2004.-tačno pre 10 godina). Ja list (regionalni) nisam mogao da kupujem u Nišu.
Sada sam proverio-ovo je moja skandinavka.
Odavno nemam nikakve kontakte sa
njima i Mile me je baš iznenadio ovim prilogom.
Šta reći. Tokom svih ovih godina, ovo nije prvi put da prepisuju moje radove (i "sele" ih u drugi list) bez znanja, bez odobrenja, bez honorara.
S. Čolaković
Saša, na ovoj adresi naći ćeš većinu objavljenih Naših novina, pa možeš da vidiš koliko su ti radova objavili.
http://www.temerin.org/~novine/
Постави коментар