Чуо сам да и Саши укрштенице саставља роб са памучних поља, звани рачунар. Ако је то тачно, онда је наслов погрешан; исправно би било: ТРИ СКАНДИНАВКЕ КОМПЈУТЕРА САШЕ ЧОЛАКОВИЋА. А, ако то није тачно, онда се извињавам Саши и свој енигматској јавности. Ацо Јанковић
Aco, ja čujem da oni koji se kunu kako rade enigmatiku "pešice", već 20, 30 godina rade uz pomoć kojekakvih programa (klinove, piramide, anagrame, nagicne likove, ukrštenice,..). Ja ne znam ko šta čuje i ko u šta veruje, Neki veruju u vudu magiju, neki u život posle života, neki u svašta. Neki ni u šta. Znam da objavljujem ukrštenice od 1983. godine, a da kompjuter imam par godina. Da si me pitao, ja bih ti odgovorio. Ovako, nemam nameru ni da se pravdam, ni da se branim. PS. Ipak, kada me već prozivaš, svu zluradost nekih kolega potire pohvala koju sam dobio od enigmatske legende koji odnedavno nije više sa nama. "Milina je kada dobijem tvoje radove. Jedan si od malobrojnih normalnih (takva ti je i enigmatika) koji se bavi ovim poslom. Shvatio si šta je enigmatika i čemu služi". Neću se izvinjavati što se pozivam na pokojnika (rado su me zvali da saradjujem i Zeljković, Jelenković, Reljić...)jer, ima još takvih urednika i medju živima (Djokić. Cvetković, Rudić, Janković, Nikolič. Tošić, Mladjenović, Delić...). I desetine drugih koji su me zvali "u prvu ekipu" kada su pokretali neki časopis. I na kraju, zamolio bih one koji čuju svašta (i one koji ne čuju dobro) da nadju drugu žrtvu kojom će "ispirati usta". Ja sam samo jedan nebitan nesvršeni student ekonomije, nezaposleni knjigovodja (od 46 godina) koji živi i preživljava isključivo od enigmatike. Bog mi je pre tri godine podario i sina-jedinca koji, takodje, može nešto da dobije od svog oca jedino ako ovaj nešto zaradi od sastavljanja ukrštenih reči. Nisam na državnim jaslama, od države ništa nisam dobio kao mnogi drugi. Dapače, neki državni izdavači mi duguju hiljade evra..
Meni je interesantno, ko kako radi, a ne ko čime radi. Ovo drugo je deplasirano, jer, svi rade u kućnim uslovima , a ja sam retkima stupio preko njihovog kućnog praga. I na kraju, ne pada mi napamet da razmišljam o tome kako enigmate sastavljaju zagonetke. Da citiram Šojića - "mogućnosti su velike".
3 коментара:
Чуо сам да и Саши укрштенице саставља роб са памучних поља, звани рачунар. Ако је то тачно, онда је наслов погрешан; исправно би било: ТРИ СКАНДИНАВКЕ КОМПЈУТЕРА САШЕ ЧОЛАКОВИЋА.
А, ако то није тачно, онда се извињавам Саши и свој енигматској јавности.
Ацо Јанковић
A i ja sam čuo, da i tebi ukrštenice sastavlja računar.
Aco, ja čujem da oni koji se kunu kako rade enigmatiku "pešice", već 20, 30 godina rade uz pomoć kojekakvih programa (klinove, piramide, anagrame, nagicne likove, ukrštenice,..). Ja ne znam ko šta čuje i ko u šta veruje, Neki veruju u vudu magiju, neki u život posle života, neki u svašta. Neki ni u šta. Znam da objavljujem ukrštenice od 1983. godine, a da kompjuter imam par godina.
Da si me pitao, ja bih ti odgovorio. Ovako, nemam nameru ni da se pravdam, ni da se branim.
PS. Ipak, kada me već prozivaš, svu zluradost nekih kolega potire pohvala koju sam dobio od enigmatske legende koji odnedavno nije više sa nama. "Milina je kada dobijem tvoje radove. Jedan si od malobrojnih normalnih (takva ti je i enigmatika) koji se bavi ovim poslom. Shvatio si šta je enigmatika i čemu služi". Neću se izvinjavati što se pozivam na pokojnika (rado su me zvali da saradjujem i Zeljković, Jelenković, Reljić...)jer, ima još takvih urednika i medju živima (Djokić. Cvetković, Rudić, Janković, Nikolič. Tošić, Mladjenović, Delić...). I desetine drugih koji su me zvali "u prvu ekipu" kada su pokretali neki časopis.
I na kraju, zamolio bih one koji čuju svašta (i one koji ne čuju dobro) da nadju drugu žrtvu kojom će "ispirati usta". Ja sam samo jedan nebitan nesvršeni student ekonomije, nezaposleni knjigovodja (od 46 godina) koji živi i preživljava isključivo od enigmatike. Bog mi je pre tri godine podario i sina-jedinca koji, takodje, može nešto da dobije od svog oca jedino ako ovaj nešto zaradi od sastavljanja ukrštenih reči.
Nisam na državnim jaslama, od države ništa nisam dobio kao mnogi drugi. Dapače, neki državni izdavači mi duguju hiljade evra..
Meni je interesantno, ko kako radi, a ne ko čime radi. Ovo drugo je deplasirano, jer, svi rade u kućnim uslovima , a ja sam retkima stupio preko njihovog kućnog praga.
I na kraju, ne pada mi napamet da razmišljam o tome kako enigmate sastavljaju zagonetke. Da citiram Šojića - "mogućnosti su velike".
Постави коментар