Миодраг Тошић,
уредник енигматског дела у «Новости енигми»
ИЗВЕШТАЈ О «ЕНИГМИ»
Поштоване колеге!
Прво желим да се захвалим свима вама који сте остали верни «Енигми»,
на вашој истрајној сарадњи упркос проблемима са којима се сусрећемо. Ту ми-
слим на ову ружну садашњост, на мале и не ретко нередовне хонораре. Ваљда
ће се и то једном променити. Желим да истакнем да је часопис опстао на пр-
вом месту захваљујући вама.
Што се тиче садржаја, трудим се да буде што разноврснији, тако да се у
сваком броју налази тридесетак енигматских врста и њихових подврста и бар
исто толико аутора. Покушавам да што више вас добије простор на страница-
ма «Енигме». Наглашавам да број могу да склопим само од радова које сте по-
слали, а не од онога шта бих ја или неко други желео. Квалитет тих радова за-
виси искључиво од вас и вашег знања и умећа.
Неки аутори ме затрпавају радовима које су урадили «офрље». Било би
далеко паметније да шаљу мањи број радова које су добро «издељали» и који
би сви одмах ишли, него овако где тек сваки десети рад не захтева интервен-
цију. Ствара се привид да добијам велику количину радова али је мало њих
задовољавајућег квалитета. Скрећем вам пажњу да у сваком броју постоје
одређене врсте радова које можемо назвати сталном рубриком и они морају
бити присутни, те сам због тога принуђен да сам правим недостајуће.
Неки аутори су увели праксу да шаљу радове са половичним описима, по
систему – Тошке ће то час посла да заврши. Ваљда је тим ауторима њихово
време јако скупо. Овом приликом их молим да се и према мом времену пона-
шају као да је њихово. Молим вас порадите, како на садржајима самих укрште-
ница, тако и на њиховим описима, јер ћу у потивном такве радове стављати на
страну, па ћу их обрађивати кад «уграбим време», што у слободном преводу
значи – никад. И још једанпут вам скрећем пажњу да пишете читко и да је ми-
нимум за објављивање рада просечна дужина од 4,5. При избору речи водите
рачуна да не држимо часове страних језика, а при описивању мислите мало и
на решаваче. Посебну пажњу обратите на чворишта, односно шта са чим укр-
штате. За све непознате или мало познате речи обавезно наведите извор. Ту
је још један парадокс, да један почетник – овде мислим на Танасија Савића,
више води рачуна о актуелности него енигмати дугопругаши. А кад сам већ
код Танасија он је такође једини који експериментише са ликовима симетрич-
них укрштеница. Употребљене речи могле би да му буду боље, али то је ствар
технике и праксе, за сада је довољно да композиција његових радова има изу-
зетно лепу графику која одудара од лаких симетрија које већина аутора упор-
но форсира.
Знатан број релевантних енигмата је позитивно оценио како садржај тако
и квалитет «Енигме». Томе у прилог иде и то што је «Енигма» била на петом
месту по рејтингу од све ревијалне штампе. Има и другачијих мишљења. На
пример оно које истрајно негује секција ЕК «Кикинда» на свом блогу. Нело-
гично је то што и њени чланови сарађују у часопису по којем «пљују». Што се
тиче главног «пљувача», мене његове баљезгарије не дотичу. Нису ме доти-
цале ни када је писао хвалоспеве како сам један од најбољих српских енигма-
та, а још мање сада кад сам себе негира. Тог који хвали надређеног, Французи
називају полтроном, Бошњаци таквог вероватно зову «шупак ефендија», а
Срби, бићу овде фини, «анусним увлакачем». Е том данашњем пљувачу сам
својевремено пружио прилику, не зато што су његови радови били за падање
у несвест, него због његових година и тога што је као почетник обећавао. Као
тазе аутор унео је свежину новим речима, нормално, као и сваки други нови
аутор чије речи представљју освежење у поређењу са већ виђеним и овешта-
лим речима старих аутора. Прилику коју је он добио, нико од вас као почетник
није имао. Да вас подсетим, сви ви као почетници, не да нисте имали у сваком
броју по 4–5 радова, него сте у сваком четвртом–петом броју имали по један
рад. Елем, после стотинак скандинавки, јуноша је умислио да све зна, одредио
је да је баш он еталон свих енигматских вредности, па је почео, на крајње
примитиван начин, да коментарише колеге, како оне живе тако и покојне. То
сарадницима «Енигме», док сам ја уредник, није дозвољено. Минимум при-
стојности мора да постоји. Могу се аргументовано анализирати и критиковати
радови, али се нико од колега не сме вређати и омаловажавати. Још је боље
да своје незадовољство неким радом искажете тако што ћете га ви саставити
онако како мислите да треба. При оцени радова будите више објективни, а ма-
ње субјективни. Упоређујте своје стваралаштво са стваралаштвом других ау-
тора и покушајте да достигнете и престигнете оне боље од вас. А што се ју-
ноше тиче, није све изгубљено, добро је да решава «Енигму», па постоји шан-
са да ће нешто и научити. Кад је он у питању ја сам ту ставио тачку и оста-
вљам га да «пљуцка» и бесни у својој немоћној умишљености.
Кад већ малопре поделих савете у вези приступа, онда и један мали, по-
тоњим уредницима. Сви знате да постоји велика разлика међу ауторима, али
немојте заборавити, да и између решавача, такође, постоји поприлична разли-
ка. Зато је потребно да у часопису буду радови различитих тежина, како они
врхунски, тако и они просечни. Да за свакога буде по нешто.
Сви који направе неки новитет, или рад који се ретко појављује, нека у
пар реченица дају и упутство за употребу како би и решавачи почетници зна-
ли шта да раде са таквим саставима. Још једном понављам да, како за мало
познате речи, тако и за оне ретко коришћене, обавезно наведете извор.
Баталите ону логику да вам је нешто баш добро звучало и да сте сигурни да
сте се са тим већ негде срели. Ако је појам нађен на интернету то и напишите.
И на крају све сугестије у циљу побољшања, како разноврсности садржаја,
тако и квалитета су добро дошле, посебно кроз ваше радове.
.................................................................................................................................
Preuzeto iz Vesnika br.46, Enigmatskog kluba "Nova Zagonetka" koji možete da preuzmete u PDF-u sa sajta Enigmatskog saveza Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар