четвртак, 27. јул 2023.

IN MEMORIAM

 


МИЛУТИНУ У СПОМЕН

IN MEMORIAM

МИЛУТИН (САВА) ТЕПШИЋ

(Сомбор, 11. април 1967 – Кљајићево, јул 2023)

ЛЕП ЋУТИШ (У) ТМИНИ! (Г. Ј. Шарић)

Загонетно помало мистично живео је енигматски вундеркинд и вечити момак а умро изненада у 57. години МИЛУТИН ТЕПШИЋ. Нађен је мртав 24. јула пошто се није знало за њега од 16. јула.

Видели смо га и дружили се са њим 25. фебруара у Пећинцима приликом одржавања 2. Седнице Председништва ЕСС. Посебно је био расположен приликом посете Српском музеју хлеба у Пећинцима, где је сликару Јере-мији правио анаграме и квадрате. Дошао је да се на Загонетну суботу дру-жи са колегама и на тај начин ода признање за досадашњи рад ЕСС-у и да истакне да жели да буде члан ЕК Нове загонетке, како би помогао да и са овим клубом буде првак Србије. На заједничкој слици енигмата у Музеју хлеба стајао је испред лика краља Милутина!

Телефоном је на истеку рока диктирао садржај својих радова за 4. Отворе-но првенство Србије у састављању загонетака : у првом колу његова скан-динавка дели 19-25. место од 48 радова 28 аутора а анаграм: ЦЕНИМ ПИЋЕ УЗ БЕЛИ КРУХ, ЈАЈА, ПИЛЕ, МЕСА – СРЕМСКИ РАЈ! (РЕШЕЊЕ: СРПСКИ МУЗЕЈ ХЛЕБА СЛИКАРА ЈЕРЕМИЈЕ У ПЕЋИНЦИМА) заузима 13. место у конкурен- цији 68 анаграма од 37 аутора. После другог кола налазио се на 7 – 10. месту у конкуренцији 42 аутора! Нажалост, није стигао да пошаље ребусе!

Из ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Београд, 2007, ЕСС и Алма) аутора Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА сазнајемо детаље из његове основне биографије: ремонтер на железници, дугогодишњи куглаш, воли мистику, квалитетан енигмата, тежи савршенству, веома талентован и пер-спективан аутор! Дуго година је био веран „Железницама Србије“, све док није пре неколико година напустио посао ремонтера и железницу. Од тада је радио све и свашта.

Забележено је да се преко 20 година бавио куглањем, наступајући за шест клубова, такмичећи се чак и у Првој савезној лиги. Волео је и квизове тако да је у „Музичкој слагалици“ (данас „Слагалици“) учествовао два пута на почетку 1994. и 1995. године и на Трећем каналу РТС-а у емисији „Ко ће кога“. Хоби му је било сакупљање часописа са езотеричном и мистичном садржином.

У књизи „ИСТАКНУТИ СРПСКИ ЕНИГМАТИ“ (Београд, 1999) арх Ивице МЛА-ЂЕНОВИЋА Милутин ТЕПШИЋ је заступљен на две странице са избором од 26 радова (2 магична квадрата 9 х 9, 5 осмица, 9 седмица, 7 скандинавки..) а о младом енигмати (слика из војничких дана) Архим каже: „У енигматику је ушао у 14. години. Јавио се чувеном „Квизу“ који му у „Поштанском сан-дучету“ уступа готово пола странице објављујући његов ЧЧЧЧЧЧ магични квадрат 11 х 11. Шест Ч у низу је, у ствари, поднаслов-коментар Милутино-ве халуцинације и гласи: Читаво чаробњаштво чудесних чаробних четвори-на – чудотворина. Милутина бих сврстао међу 3 – 4 најталентованија и најперспективнија енигмата на српским просторима.“… „Појава Милутина на јавним енигматским такмичењима широм бивше Југославије и касније на суженим просторима, изазива посебну пажњу. Фаворитом га сматрају и када решава и када саставља.“

Први рад је објавио у „Вјесниковом квизу“ број 275 од 1. септембра 1982. године (горе поменути магични квадрат 11 х 11). Иначе, није много радова објавио, јер је тежио да оствари нешто необично и несвакидашње али енигматски веома вредно. Објавио је преко 1.000 разних састава (магични квадрати, пирамиде, скандинавке, анаграми, осмосмерке и др.) сарађујући у часописима: „Вјесников квиз“, „Еурека“, „Новости енигма“, „Чвор разбибрига“, „Политика Хупер“, „Квиз Браничево“, „Орбис“, „Разонода“, „Пан забавник“, „Кутак“, „Загонетка“, „Замко“, издања ЕК „Пирамида“ и др. Посебно су га интересовали магични квадрати тако да је саставио десетак квадрата 9 х 9, тридесетак „осмица“ и преко 500 „седми-ца“. Заступљен је у књизи Владете ТРИВУНЦА „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, Алма, 2007) са 156 магичних квадрата 7 х 7 док  у књизи Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (1930-1991) („Чвор“, Бјеловар, 2019) има 2 одабрана рада. У књизи Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА „ЕНИГМАТСКИ МА-ГИЧНИ КВАДРАТИ“ (словне „осмице“ и слоговне „петице“) (Београд, ЕСС, 1999) налазимо 4 Тепшићева магична квадрата 8 х 8  а у књизи Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 8 х 8“ (1934 – 2019) („Чвор“, Бјеловар, 2020) налазимо 3 Тепшићеве „осмице“. У књигама Бориса АНТОНИЋА „ЗБИРКА КВАДРАТА 9 х 9 И ВЕЋИХ“  (1941 – 2020) („Чвор“, Бјеловар, 2020) и „ЗБИРКА СЛОГОВНИХ КВАДРАТА 5 х 5 И ВЕЋИХ“ (1946 – 2022) („Чвор“, Бјеловар, 2022) објављена су три квадрата 9 х 9 и један квадрат 11 х 11 као и један слоговни квадрат 5 х 5. Код Владете ТРИВУНЦА је био омиљен аутор тако је са 8 пирамида Милутин ТЕПШИЋ приказан у књизи „КЛИНОВИ, ПИРАМИДЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ“ (Београд, Алма, 2006).

У монографији Ратка Б. СТОЈКОВИЋА „ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ БЕОГРАД (1986 – 2021)“ (УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023) Милутина ТЕПШИЋА је аутор представио овако: „Ре-монтер на железници, може се сматрати једним од оснивача Удружења. У време одржавања Оснивачке скупштине Удружења, био на одслужењу војног рока. Веома квалитетан енигмата-специјалиста за укрштенице. Учествовао као решавач и састављач на свим такмичењима Удружења и Енигматског савеза Србије и освајао висока места“.

Дуго година је био члан Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора и Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда а последњих година био је члан Енигматског клуба „Пирамида“ из Новог Сада. Такми-чећи се за поменуте енигматске асоцијације освајао је титуле екипног и појединачног првака Србије у решавању и састављању загонетака. Првак Србије у решавању загонетака био је још 1991. године а био је троструки првак Србије у састављању загонетака на Сусретима енигмата Србије (2007 2009 и 2010 године). Учествовао је на преко 15 Сусрета енигмата Србије и један је од најуспешнијих такмичара што је забележено у АЛМАНАХУ СУ-СРЕТА ЕНИГМАТА СРБИЈЕ 1-17 (1998-2017) (ЕСС, ЕК Бор, приређивач Крста ИВАНОВ, Бор, 2017). На Енигматским колонијама у Сомбору био је стални учесник и један од вишеструких победника а присуствовао је и већем броју Сусрета загонетача Југославије.

Представљен је у више публикација: у „СВЕТУ АНАГРАМА“ Зорана РАДИ-САВЉЕВИЋА (Београд, Дивит, 2004)  анаграмом БАШ СТЕ ВЕЧНО РАТОВАЛИ (БРАЧНО САВЕТОВАЛИШТЕ), једном скандинавком са две белине 7 х 6 и са три пирамиде; у „ЕРОТЕЦИ“ Славка БОВАНА („Чвор“, Бјеловар, 2021) је на више слика и у више прича; у „МАМУТСКОЈ СКАНДИВЦИ“ Славка БОВАНА и сарадника (Кикинда, 2012) има два састава; у „ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) посвећена му је 374. страна са сликом уз објављена 4 рада (квадрати 8 х 8 и 9 х 9 и два анаграма); у „БИБЛИОГРАФИЈИ СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, ЕСС, Алма, 2012) спомиње се у три одреднице; у књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ; Београд, 2014) објављена му је укрштеница 7 х 7;

Награђиван од клубова у којима је био члан (ЕУ „Чвор“ из Бјеловара доделио му је звање загонетача „А“ разреда на почетку енигматског рада; диплома за 20 година чланства у УЕ „Вук Караџић“…) а од Енигматског савеза Србије је добио Сребрну повељу.

Последњи енигматски скуп коме је присуствовао била је 22. Енигматска колонија у Сомбору почетком јуна.

Сахрањен је на гробљу у Кљајићеву 26. јула где му је и група енигмата одала пошту. Oстаје успомена на изузетног, ведрог и увек спремног на шалу и енигматска надмудривања МИЛУТИНА ТЕПШИЋА. Нека му је вечна слава и хвала.

В. Шарић

Нема коментара: